Vladimir Mirkovic, duborez, ikone, Wood carving! PRAVOSLAVNE IKONE U DUBOREZU. Εικόνες στο σκάλισμα. Иконки в резьбе. Da biste uvelicali sliku kliknite na nju, a za povratak nazad koristite dugme back.
уторак, 15. јун 2010.
субота, 12. јун 2010.
Srpska kruna - Grb orao
VLADIMIR MIRKOVIĆ
TRAG U DRVETU
Vladimir Mirković je jedan od onih stvaralaca koji u drvetu pronalazi linije koje tvore umetnicko delo primenjiljivo u hrišćanskoj religiji. Mirković u ovom materijalu koji je strukturalno uvek nov, nejednake tvrdoće i boje, urezuje nove linije i u dosluhu sa izrazom koji je tvoren od prirode, stvara svoj umetnicki izraz. Ovo preinačenje jedne od prirode stvorene lepote u drugu koja teži da se dopadne oku predstavlja likovni duborezački rad i kod ovog umetnika čini osnovu njegovoh tragalaštva i napora koji je očituje u svakoj urezanoj liniji. Poigravajući se sa senkom koja nije vidljiva, ili je prikrivena u plitkom urezivanju umetnik katkad odustaje od jačeg prodiranja u masu drveta koja se opire i ne da prevariti da izgubi svoj izraz. U likovnom izrazu glavni potencijali površina koji nastaju izvedeni su do ikonografije uvođenjem kanonizacije, u onoj meri u kojoj je potrebno držati se tih obrazaca.
Vladimir Mirković je svoj umetnički rad zapoceo skulpturom. Njegovi prvi radovi u drvetu su svi od reda u oblicima, pronađeni u prirodi i otrgnuti od nje. Stvaralački hod Mirković je nastavio izradom intarzija. U tim radovima on se nije zadržavao samo na ukrašavanju, već je u likovnom izrazu tragao za složenijim značenjima. U izradi ikona ovaj umetnik je najdalje otišao. Usvajanjem drvorezacke i duborezacke tehnike Mirković je izradio veliki broj radova. Svojim izrazom, katkad sa uzdržanim rezbarenjem, ikone koje su nastale zadržale su u većini slučajeva prirodnu boju, onu koja se sa umetnikovom vizurom približava izrazu koji je u nivoima naivne umetnosti, do umetničkog izraza koji u sebi nosi ozbiljnost karaktera, jak umetnički izraz i čvrsto postavljenu ikonografiju. Likovna hronika ta dva kraja umetnikovog dosezanja, zasigurno govori o vrednom izdanku, tj. drvorezanju ikona rukom čoveka koji je u stalnoj vezi sa materijalom, u velikoj meri ga sledi i ne tako retko svojim izrazom sjedinjuje sa stvaračkim naporima čineći jednu novu vrednosnu kategoriju. Od mirne linije traga u drvetu, do snažnog rezanja koje razara strukturu, u nijansama se pokazuju beline, ili senke tih tragova.
Prostori Šumadije su ovom umetniku podarili iskonski izgled savršenih nijansi boja drveta javora, kruške, trešnje, lipe, oraha, jasenovog drveta, ili boju moćnog hrasta. Nož kojim se svi ti tragovi u drvetu stvaraju je u nekom momentu moćan, a katkad bez prave snage da otvori novu dimenziju, novi sloj. Nameće se utisak da je Mirković ukrotio već postojeći izgled drveta i u njemu pronašao mogućnost unosa novog sadržaja reprodukcionom tehnikom, replikama koje u svemu čine ikonu samobitnom.
Posebnu pažnju privlače radovi u kojima Mirković slobodnije pristupa izradi ikona, odvajajući se od reprodukcione tehnike, koristeći je samo kao obrazac i u onim prilikama kada svoj damar umetničkog izraza uvodi kao izraz ličnog pečata, svojim rukopisom, svedenim u elementima motivske građe i duhovnog izraza gde nadilazi samu likovnost i pokreće religioznost, mističnost i oživljava sećanje na svetitelje. U tragu drveta ovde nastaje novi odnos prema životu. Ikona je osnov za promišljanje o svetu u kome živimo.
Vladimir Mirković je svoj umetnički rad zapoceo skulpturom. Njegovi prvi radovi u drvetu su svi od reda u oblicima, pronađeni u prirodi i otrgnuti od nje. Stvaralački hod Mirković je nastavio izradom intarzija. U tim radovima on se nije zadržavao samo na ukrašavanju, već je u likovnom izrazu tragao za složenijim značenjima. U izradi ikona ovaj umetnik je najdalje otišao. Usvajanjem drvorezacke i duborezacke tehnike Mirković je izradio veliki broj radova. Svojim izrazom, katkad sa uzdržanim rezbarenjem, ikone koje su nastale zadržale su u većini slučajeva prirodnu boju, onu koja se sa umetnikovom vizurom približava izrazu koji je u nivoima naivne umetnosti, do umetničkog izraza koji u sebi nosi ozbiljnost karaktera, jak umetnički izraz i čvrsto postavljenu ikonografiju. Likovna hronika ta dva kraja umetnikovog dosezanja, zasigurno govori o vrednom izdanku, tj. drvorezanju ikona rukom čoveka koji je u stalnoj vezi sa materijalom, u velikoj meri ga sledi i ne tako retko svojim izrazom sjedinjuje sa stvaračkim naporima čineći jednu novu vrednosnu kategoriju. Od mirne linije traga u drvetu, do snažnog rezanja koje razara strukturu, u nijansama se pokazuju beline, ili senke tih tragova.
Prostori Šumadije su ovom umetniku podarili iskonski izgled savršenih nijansi boja drveta javora, kruške, trešnje, lipe, oraha, jasenovog drveta, ili boju moćnog hrasta. Nož kojim se svi ti tragovi u drvetu stvaraju je u nekom momentu moćan, a katkad bez prave snage da otvori novu dimenziju, novi sloj. Nameće se utisak da je Mirković ukrotio već postojeći izgled drveta i u njemu pronašao mogućnost unosa novog sadržaja reprodukcionom tehnikom, replikama koje u svemu čine ikonu samobitnom.
Posebnu pažnju privlače radovi u kojima Mirković slobodnije pristupa izradi ikona, odvajajući se od reprodukcione tehnike, koristeći je samo kao obrazac i u onim prilikama kada svoj damar umetničkog izraza uvodi kao izraz ličnog pečata, svojim rukopisom, svedenim u elementima motivske građe i duhovnog izraza gde nadilazi samu likovnost i pokreće religioznost, mističnost i oživljava sećanje na svetitelje. U tragu drveta ovde nastaje novi odnos prema životu. Ikona je osnov za promišljanje o svetu u kome živimo.
Пријавите се на:
Постови (Atom)